---

Svake tri sekunde na Internetu se ukrade nečiji identitet. Enorman rast popularnosti društvenih medija, koji su postali svojevrstan fenomen digitalnog sveta u kojem danas živimo, doneo je i neke neželjene pojave. Sajber kriminalci dobili su neku vrstu pozivnice za pristup ogromnom broju ličnih podataka koje korisnici ostavljaju na društvenim medijima. Posebno se to odnosi na najpopularniju društvenu mrežu Facebook koja ima više od milijardu korisnika od kojih velika većina pristupa mreži svakodnevno.

POČNITE DA PAZITE NA SEBE NA INTERNETU

Objavljivanjem podataka kao što su lokacija, datum rođenja i porodičnih veza ugrožavate svoje druge račune kao što su bankovni račun i račun za online skladištenje podataka.

Čak i oni koji misle da su oprezni i koji vode računa o podešavanjima privatnosti na društvenim medijima mogu biti žrtve sajber kriminalaca, naročito ako dozvoljavaju različitim aplikacijama da pristupaju njihovim društvenim profilima.

KOJE SVE PODATKE OSTAVLJAMO NA INTERNETU?

• • ● Identifikacioni podaci

• • ● Etnička pripadnost

• • ● Pol

• • ● Medicinski i zdravstveni podaci

• • ● Tragove pretrage

• • ● Tragove naših socijalnih kontakata

• • ● Lične fotografije

• • ● Broj bankovne kartice

KO ŽELI I ZAŠTO DA HAKUJE DRUGU OSOBU ILI KOMPANIJU?

Haker je entuzijazista koji ukratko rečeno voli računarsku tehnologiju i sve njene aspekte, čije je znanje jako opširno. Reč haker se danas pogrešno koristi, i sinonim je za korisnika koji bez dopuštenja (dozvole) želi dobiti pristup nekom računaru, Internet resursu ili samo želi zagušiti Internet promet na određenoj stranici. Haker zapravo znači zaljubljenik u računare.

Danas postoji više vrsta hakera. Prvi su white hat hackeri, stručnjaci za bezbednost koji su u većini slučajeva zaposleni u firmama čija je osnovna delatnost otklanjanje sigurnosnih propusta u softveru i druge aktivnosti vezane za zaustavljanje krakera. Black hat hackeri su ustvari krakeri. Script kiddies predstavljaju mlađe ili starije ljude koji uopšte ne razumeju računare i računarsku tehnologiju, nego su znanje stekli uz par priručnika i počeli redom uništavati (defacirati) nezaštićene Internet stranice. U hakerskim zajednicama širom sveta script kiddies su omraženi i smatraju se parazitima.

Kraker označava hakera koji prelazi preko tanke linije između legalnog i ilegalnog, koji svoje znanje upotrebljava za sticanje lične koristi, uništavanje tuđe imovine i sl. Često se to svodi na upade na razne nezaštićene web stranice i slične ilegalne radnje. Haker je često pogrešno poistovećen termin sa krakerom, ali mnogo se razlikuju.

Koristi od korporativnog blogovanja uključuju podizanje svesti o Vašem poslovanju, širenje baze kontakata, privlačenje saobraćaja na sajt i diferencijaciju u odnosu na konkurente.

ZBOG ČEGA KRAKERI NANOSE ŠTETU DRUGIM KORISNICMA NA INTERNETU?

• • ● Finansijka dobit

• • ● Krađa privatnih informacija

• • ● Lične aspiracije ka uništavanju postavljenih, korisnih softvera

SAVETI KAKO DA SE MAKSIMALNO ZAŠTITITE OD BILO KOJE ŠTETE NA INTERNETU

1. 1.Ne otvarajte e-mail od nepoznatih adresa pošiljalaca

Ako dobijete e-mail o tome kako treba da negde promenite šifru, ne preuzimajte i ne kjlikćite ništa dok se ne uverite da je e-mail stigao od zvaničnog izvora. U suportonom, bilo koji preuzeti materijal bi mogao da vam nanese veliku štetu. Budite sigurni sa kim komunicirate.

2. Redovno ažurirajte uređaj preko kog surfujete na internetu

Ažurirani uređaj svakim novim update-om dobija više mogućnosti i informacija da se odbrani od potencijalnih zlonamernih upada ili instalacija.

3. Koristite jake šifre

Uvek se trudite da šifre koje postavljate na naloge vaših profila na internetu ne budu jednostavne i da sadrže što veći broj slova i simbola. Na ovaj način otežaćete potencijalno „krekovanje“ vaših šifara.

4. 4. Koristite dvostepenu autentifikaciju

Dvostepena autentifikacija zahteva od vas da potvrdite svoj identitet nakon što se prijavite koristeći svoje korisničko ime i lozinku. U nekim slučajevima, od vas će biti zatraženo da verifikujete svoj identitet tako što ćete uneti kod koji se šalje SMS-om na vaš telefon ili e-poštom. U drugim slučajevima, moraćete da odgovorite na bezbednosno pitanje. Ovo može smanjiti verovatnoću da će i drugi ljudi moći da se prijave na vaše naloge.

5. Nemojte na svojim društvenim profilima objavljivati važne lične podatke

Detalji poput broja telefona, adrese, u koju školu vaša deca idu, koliko godina imaju i sl., na neki način otvaraju vrata sajber kriminalcima da saznaju još mnogo više stvari o vama. Na Facebooku ne treba da prihvatate za prijatelje osobe koje ne poznajete. Takođe, u vašem profilu navedite što manje podataka o sebi i budite selektivni kada je u pitanju dugme Like, na taj način ćete zadržaćete određenu privatnost, hakeri će vas znatno teže pronalaziti.

6. Zaštitite svoj WiFi ruter

Zaštitite lozinkom svoj WiFi ruter kako ga hakeri u vašoj blizini ne bi mogli koristiti za zlonamerne aktivnosti.

7. Proverite da li Web adresa koristi https://

This is very important, especially with online payments. Before entering payment details, on any site, check if you have switched to a secure channel ie. whether the web address now starts with “https” or still starts with “http”. The main idea of the HTTPS protocol is to create a secure channel over an unprotected network such as the Internet. It provides protection against potential attacks. In cases where you need to enter some very important information (for example, when paying on the Internet), be sure to check whether the website uses a secure channel for communication (https://), if not, do not enter your data.

8. Prihvatajte samo neophodne „kolačiće“ na internet stranicama

Popularni „Cookies“ sve su više neophodni marketarima kojima su kanali oglašavanja Google i slični pretraživači. Ipak, preko cookiesa ostavljate nepotrebne informatičke kodove koji bi se u budućnosti mogli negativno odraziti na vas ukoliko postanete meta hakerskog napada.

9. Pregledajte third-party aplikacije

Možete poboljšati bezbednost aplikacija koje koristite tako što ćete ograničiti broj konekcija koje one imaju sa drugim aplikacijama. Mnoge aplikacije i programi nude mogućnost kreiranja novog profila ili prijave korišćenjem Social Login funkcionalnosti. Koristeći postojeće podatke za prijavu preuzetih od provajdera kao što su Facebook, Tvitter, Apple ili Google, korisnik može da se prijavi na sajt, aplikaciju ili softver jednim klikom umesto da kreira novi nalog samostalno. Iako ova funkcionlnost pojednostavljuje registraciju i prijavljivanje za krajnje korisnike, ona sa sobom nosi i bezbedonosne pretnje.

10. Izbegavajte nesigurne Wi-Fi mreže

Ako je moguće, pokušajte da izbegnete pristup nebezbednom javnom Wii-Fi-ju na svojim uređajima. Korišćenje može da vas učini ranjivim na hakerske upade. A ako morate da ga koristite, izbegavajte unos kompromitujućih informacija, poput broja bankovne kartice osiguranja ili finansijskih informacija, na bilo koju veb lokaciju. Još bolje, koristite VPN ili virtuelnu privatnu mrežu da biste pretraživali kada niste kod kuće. Ovo će šifrovati podatke koje šaljete i primate, što će učiniti mnogo težim za presretanje.

11. Redovno pravite rezervne kopije podataka

Kada pravite rezervnu kopiju podataka, možete da određene vrste kršenja bezbednosti napravite manje problematičnim. Ako haker šifrira vaše podatke i traži otkupninu da ih dešifruje, to neće biti tako velika stvar ako ste ih napravili rezervnu kopiju pre nedelju dana.

Pored navedenih saveta za zaštitu na internetu, uvek trebate biti koncentrisani i fokusirani na sve potencijalne pretnje koje vrebaju sa interneta. Ako zamislimo da je veb lokacija jedna velika ulica, onda znamo da su i ljudi na ulici umnogome različiti, nikada ne znate od koga vam preti opasnost.

Nakon svega, ne treba se plašiti interneta, to je nešto što je ceo svet učinilo dosta boljim, a vi se čuvanjem sebe brinite da taj boljitak održavate.